naslovna glumica makrobiotičar kursevi i radionice kontakt



2009. završila School of Healing Arts (Škola Umetnosi Lečenja) Makrobiotičko usmerenje, San Dijego, SAD
2008. seminari Edvard Esko, Makrobiotika danas, Beograd
2007.  Simor Koblin, Radionica o holističkom zdravlju II, Beograd
2006.  Simor Koblin, Radionica o holističkom zdravlju I, Beograd
2006.  Letnja konferencija Kushi Instituta, radionice i seminari kuvanja, Vermont, SAD
2005. Mičio Kuši, seminari i radionice, Beograd
2005. Prof. Park Jae Vu, viši seminar Su Jok terapije
2004. Prof. Vera Djordjević, bazni seminar Su Jok terapije, Beograd
2003. Mina Dobić, seminari kuvanja, Beograd

ČLANSTVO U UDRUŽENJIMA:

Udruženje za tradicionalnu i zdravu ishranu i makrobiotiku „Zdravlje i Radost“, podpredsednik i član sekcije makrobiotičkih instruktora
Makrobiotičko udruženje Terra Universe, osnivač i predsednik

DOPRINOS MAKROBIOTIČKOM POKRETU U SRBIJI

    živi i radi u Beogradu, gde redovno održava seminare, radionice i individualne časove makrobiotičke filozofije i kuvanja


O MAKROBIOTICI

“Nijedan čovek koji nije gospodar samog sebe, nije slobodan.“
                                                                                 (Epiktet, grčki filozof)
         

          Makrobiotika je za mene mnogo više od filozofije ili ishrane. Ona je veća od nas jer predstavlja uskladjenost sa zakonima prirode, povezivanje sa svekolikom energijom od koje smo satkani i mi i hrana i naše misli i emocije i na kraju i ceo kosmos. Svi zajedno tvorimo veliko tkanje u kome nema pojedinačnog, izdvojenog, individualnog; u kome smo svi Jedno, neuništivo i večno.Kada smo povezani sa prirodnim zakonima mi smo uskladjeni, kada nismo povezani dolazi do energetskog disbalansa, koji na kraju može da odvede u poremećaje ili bolesti. Zadatak svakog od nas jeste da se povežemo sa prirodom, sa njenim tokovima i zakonima, jer samo tako ćemo biti svesni, izbalansirani i u stanju da otkrijemo i shvatimo smisao i svrhu (naših) života.
Makrobiotika mi je donela potpuno novu perspektivu kroz koju sagledavam život, prioritete, prirodu, planetu na kojoj živim i u krajnjoj liniji odgovore na pitanja ko smo, odakle smo došli, kuda idemo, zašto smo ovde.
Shvatila sam i naučila da smo mi sami odgovorni za svoj život i za sve što nam se dogadja. Da sami kreiramo svoju sudbinu, to jest sve dogadjaje u svom životu, da nas naši izbori zaista odredjuju i definišu i da uvek imamo mogućnost izbora ili promene izbora, u svakoj situaciji; da nema slučaja ili slučajnosti i sva ta saznanja su značajno promenila -i menjaju i dalje- kvalitet mog života, odnose sa drugima, izbore koje pravim, odluke koje donosim.
Makrobiotika me je naučila da je život mnogo više od onoga što percipiramo svojim čulima, da ima mnogo više ravni i dimenzija, da je energija, koja je osnova svega što postoji, pozitivna i kreativna i da, ako joj omogućimo nesmetani tok, čini naš život harmoničnim i smislenim. Da je sreća za kojom neprestano tragamo ustvari stanje našeg uma i da mi sami svakog trenutka i u svakoj situaciji odlučujemo da li ćemo biti srećni ili ne.
      Povezivanje sa prirodnim zakonima je suština makrobiotičkog pogleda na svet, jer   razvija našu svesnost, to je kolektivna mudrost čovečanstva koja nam pomaže da sagledamo veću sliku života, razvija nam empatiju, brigu za druge, za društvo u kome živimo, brigu za planetu Zemlju. U tom smislu svako doprinosi koliko može, ali su moji izbori i doprinosi sada svesni i namerni.

Makrobiotika me je takodje naučila zahvalnosti. Da budem zahvalna za hranu koju dobijam, ali i da budem zahvalna za sve i loše i dobro u životu. Zahvalnost što sam saznala i šta je veliki zakon prirode u našem dualnom svetu:  dve suprotne i komplementarne sile koje uvek iznova stvaraju, održavaju, ruše i ponovo stvaraju  sve što postoji. Zovemo ih gravitacionom silom i geomagnetskom silom, ili jednostavno rečeno silama kontrakcije i širenja, a koje su u stalnom kretanju i koje tvore i održavaju sve fenomene u prirodi. Zahvalnost što sam bila hrabra da menjam svoje stavove, navike, ustaljene putanje kojima sam se kretala dotad a koji mi nisu pomagali da se razvijam, već su me držali u stagnaciji. Zahvalna sam što sam naučila da samo kroz rad na sebi, drugima i planeti koja je naš dom mogu da se razvijam i širim svoju svesnost. Zahvalna sam makrobiotici što mi je otkrila suštinu i što sam došla do tačke u kojoj želim da svoja dosadašnja saznanja i iskustva podelim sa drugima.
Makro znači veliki ili dug, bios znači život. Ima li nečeg većeg od života koji nam je dat  da kroz njega uzdignemo svoju pojedinačnu svest do Univerzalne svesti i tako doprinesemo kvalitetu celokupnog Života.
Cvijeta Mesić

  Mičio Kuši, veliki mislilac i lider makrobiotičkog pokreta i moj učitelj, kaže:
    „Da bismo uspostavili istinsko zdravlje moramo razmisliti o svom osnovnom gledanju na život. U izvesnom smislu bolest proističe dobrim delom iz shvatanja da je glavni cilj zivota da nam pruži čulna uživanja, emocionalno zadovoljstvo ili materijalni prosperitet.. Ovo prilično ograničeno gledanje na život stavlja našu sreću iznad sreće onih oko nas. Prirodnija, harmoničnija ravnoteža može se
postići samo prevazilaženjem egocentričnog gledanja na život i usvajanjem univerzalnijeg stava. Preuzimajući odgovornost za sve aspekte naših života, počnimo da uvidjamo da neuspeh ili bolest isto toliko doprinose našem opštem razvoju kao i uspeh i dobrobit. Ustvari, teškoće i prepreke predstavljaju  za nas izazov da razvijamo svoju intuiciju, empatiju, razumevanje. Nikad ne jadikujmo nad svojom sudbinom niti za nju okrivljujmo nesrećan slučaj, karmu, zle duhove ili ravnodušnu vasionu. Izvor svojih problema tražimo u nama samima, a ako pogrešimo, učimo se na grešci i idimo dalje. Razmišljanje o sebi podrazumeva angažovanje naše više svesti da bismo opažali, osvrtali se unazad, ispitivali i ocenjivali svoje misli i ponašanje i uspostavili kontemplativan odnos prema širem poretku u prirodi ili prema onome što bismo mogli nazvati Božjim zakonom ili kosmičkim zakonom. Što više razmišljamo o sebi i o večnom redosledu promena, to naša svest postaje istančanija i univerzalnija. I mi postajemo jedno sa univerzalnim poretkom stvaranja. Ceneći dar života u svim njegovim manifestacijama mi povećavamo veru kosmosa u nas i život postaje beskrajno zanimljiv i radostan podvig.“

Susreti sa Mičijom Kušijem:




 

 

vrh strane